Vrhunski, dobar i loš menadžer

Ima ona Engleska izreka: “Kako razlikovati vrhunskog, dobrog i lošeg menadžera?”

Loš menadžer radi 12 sati dnevno.
Dobar radi 6 sati dnevno.
Vrhunski radi 30 minuta dnevno, a onda uzme štapove i ode da igra golf.

(Ispričao mi Danko.)

20 May 2008 | 7 Komentara

Kako sam napravio pare

Jok ja, već se radi o novoj sekciji online izdanja magazina Inc. Ko voli da čita (epske) priče o uspijehu nama nepoznatih ljudi, ovo je moguće dobro mjesto. Pazite se! Peonta ovih priča često zna da bude “može… ali samo u Americi”.

Bonus za Nedeljno popodne: Amerikanci izračunali koliko nizak muškarac treba love da zarađuje kako bi imao isti prolaz kod riba kao i nešto viši muškarci.

18 May 2008 | 2 Komentara

Apokalipsa danas

“Imali smo previše novca, previše opreme, a malo pomalo smo poludjeli.” – Francis Ford Coppola

Warner Bros odbija finansirati snimanje projekta u ratnom Vijetnamu, nazivajući projekat ludačkim. Coppola uzima stvari u svoje ruke finansirajući projekat parama zarađenim od dva Kuma i bankarskim kreditom. Snimanje počinje na Filipinima gdje nalet tajfuna nekoliko puta ruši filmske setove. Dvije nedelje nakon početka snimanja Coppola otpušta Harveya Keitela, a glavnu ulogu preuzima Martin Sheen. Sheen je tokom snimanja bio konstatno pijan, pa ga je u nekim scenama mjenjao njegov brat slične pojave i glasa Joe Estevez. Marlon Brando se na setu pojavio predebeo, odbijajući da nauči svoje rečenice improvizarajući u većini scena. U međuvremenu dolazi do pobune na Filipinima i filipinski predsednik traži nazad helikoptere filipinske vojske iznajmljene za potrebe filma.

Snimanje se odužilo u nedogled i nezadovoljna kritika počinje film nazivati “Apokalipsa kad?”. U nastavku snimanja Sheen je pretrpio srčani udar prijeteći da se projekat još jednom obustavi. Film je u montaži bio godinu dana, a prva verzija je trajala više od pet sati. Snimanje koje je postalo legendarno zbog svoje dužine ostavilo je mentalne i emocionalne posledice na sve učesnike, a ponajviše na Coppolu.

Dužu verziju ove priče možete pročitati na Wikipediji.

17 May 2008 | 2 Komentara

Kralj Niše u diskoteci Fokus

Startup treba težiti poziciji globalnog lidera u svojoj kategoriji! Preambiciozno? Suzite kategoriju.

Rječi su Davida Jankelića na konferenciji Web.Start. Ovu izvrsnu prezentaciju o tržišnim nišama svakako pogledajte. Listu slajdova sa predavanja ostalih predavača sa ovogodišnjeg Web.Starta, možete pronaći ovdje.

14 May 2008 | Nema komentara

Apple i inovatorova dilema

Kada govorimo o inovacijama u osnovi postoje dvije škole mišljenja. Na jednoj strani škola koja zastupa princip “dovoljno dobro je—dovoljno dobro” i na drugoj perfekcionisti koji tvrde da je “dobro neprijatelj odličnog”. Apple je sigurno u hi-tech svijetu najčešće pominjani inovator kad se radi o perfektnim proizvodima. John Gruber je oprezno konstatovao da se sa Appleom ne možete takmičiti tako što ćete napraviti nešto dovoljno dobro, već isključivo napraviti nešto bolje.

Mi smo se puno ložili na Apple, čak sam u jednom momentu došao na ideju da je Apple u stvari pogrešan uzor i da lako može da iskvari preduzetnu omladinu.

Charlie Wood je kristalno jasno objasnio ono što Jasonu Friedu nije pošlo za rukom. Tačno je da Apple vođem “less is more” žvakom nudi manje opcija, ali ono što je Woods primjetio jeste da se radi o osrednjim, odnosno “dovoljno dobrim” opcijama. Ali umjesto konkurencije koja se nadmeće dužinom tehničke specifikacije, Apple se ističe po dizajnu. Odnosno samom doživljaju proizvoda, koji zatim marketing uspješno prodaje kao životni stil. U Applevom slučaju dok god korisnici dobijaju najbolji dizajn i korisnički doživljaj na svijetu, neće se žaliti ako poneka opcija kao što je bolja kamera zafali.

14 May 2008 | 1 Komentar

Kako rastu kompanije?

Najveći američki maloprodajni lanac Wal*Mart otvorio je prvu prodavnicu 1962. godine u Arkansasu.

Najveći ruski dizajnerski studio Art Lebedev osnovan je 1995. godine.

13 May 2008 | 2 Komentara

Pucaj i kreći se

Joel Spolsky kaže da je u vojsci naučio više o konkurentnosti i strategiji, nego iz svih knjiga o menadžmentu zajedno što ih je čitao za života. Koncept je prost kao pasulj: pucaj i kreći se (fire and motion). Dovoljan je minut da shvatite kako funkcioniše. Pucaš na neprijatelja (to je “pucaj” dio). I u isto vrijeme krećeš se naprijed prema neprijatelju (to je “kreći se” dio).

Dio sa pucanjem je sasvim razumljiv. Ali u isto vrijeme morate da napredujete, ili se nećete maći sa mrtve tačke. Dok se krećete naprijed, bliže ste neprijatelju. Što ste mu bliže, lakše ga je i “koknuti”.

13 May 2008 | 2 Komentara

Porodica koja zrači optimizmom

Dragi preduzetniče, da li si sad motivisan?

Preuzeto sa bloga Krivi naum. (via Miloje/DPT)

Dragana Mirković – Sto ću čuda učiniti (remix)

12 May 2008 | 18 Komentara

Ekonomija visoke prostitucije

Svjetski ekonomisti se bave zanimljivim temama kao što su zakon ponude i potražnje u ekonomiji visoke prostitucije. Koje su vještine potrebne za prostitutke koje zarađuju i do $5.500 po satu?

Prostitutke koje su pod zaštitom makroa zarađuju više po satu nego kad rade “freelance”. Rjeđe se hapse, nisu na udaru policije i članova bandi koji zahtjevaju besplatne usluge. Iako se prostitke pod zaštitom makroa rjeđe povređuju od strane klijenata, makroi nadonađuju isto tako što ih povremeno izmlate. Više na ovu temu pročitajte u novom radu Sudhira Venkatesha (piše o ekonomiji podzemlja) i Steven Levitta (autor bestselera Freakonomics).

Juice – Petakk

11 May 2008 | 1 Komentar

Case Study: Stanko Subotić i Online PR

Prenoseći vijest o hapšenju Stanka Subotića, veliki broj medija je direktno citirao biografske podatke sa njegovog zvaničnog sajta. Dobri primjeri su tekstovi objavljeni u Večernjim Novostima, Dnevniku i Mondu. Politika i Press Online su prateći ovaj događaj koristili Subotićeve fotografije koje su dostupne za objavljivanje u foto galeriji sajta.

Pored zvaničnog sajta, koji je pregledan i dostupan na pet jezika, velika baza podataka o Subotiću se nalazi i na Wikipediji, i to ponovo na pet jezika.

10 May 2008 | 3 Komentara

Branson o blogu

“Želio sam da budem urednik ili novinar. Ali sam ubrzo shvatio da moram da postanem preduzetnik ukoliko želim da nastavim sa magazinom.”
– Richard Branson

Ti nisi pisac.
Ti nisi “content producer”.
Ti nisi bloger.
Ti si preduzetnik.

Preuzeto sa Copybloggera.

8 May 2008 | 1 Komentar

Fantom slobode

“To što velite da nemate revoluciju ovdje, nema je ni u Americi. Ja sam dugo razmišljao zašto se svim ovim ratovima u Americi, ja sam Amerikanac, kod nas toga nema i onda sam shvatio da je vrlo teško imati revoluciju i trčati ako imate iPod ili iPhone, jer bi vam mogao ispasti, a to je malo preskupo, pa je vrlo teško trčati, onda ispadne vam iPod i onda velite policiji – stanite, molim vas, samo vi pokupite pa ćemo nastaviti trčati.”

– Mirko Ilić, ilustrator

4 May 2008 | 5 Komentara

Tako je govorila Lepa Brena (Dosadan tekst o dizajnu)

Baš sam planirao da izađem iz dizajna i posvetim se samo klemovanju i onda pročitam u NT-u intervju sa Lepom Brenom. Ja sam iskreno Brenu zamišljao kao biznis vumen. Nisam uopšte imao pojma da iako neaktivna na prostorima bivše Jugoslavije (sem rjetkih gostovanja u tok šou emisijama), sve ove godine radi nastupe u inostranstvu. Konstatan priliv para od uslužne djelatnosti mnogo znači. Tako bome i ja, u zemlji vodim vlastiti biznis, a tezgarim za klijente od Amerike do Indije.

Otkrio sam boju. Plaćao sam ranije drugima da slažu boje za mene ili bi semplovao tuđe kolorne šeme. Još ekstremnije, radio sam uglavnom crna slova na bijeloj praznini, sive ivice i još jedna boja. I onda mi je puk’o film. Prvo, smorio sam se poprilično od bijelih interfejsa, previše sam ih uradio u zadnjih godinu dana. Proces mi se isto izmjenio. Spontano sam prestao da šarkam na papiru, već direktno iz glave crtam u Ilustratoru. Obično ne pogađam iz prve ruke, uradim prešareno, pa onda oduzimam i radim iz početka.

Tipografiju uvijek završavam u CSS-u, tako da finalna izgleda mnogo bolje nego u Ilustratoru. Web je živ organizam, daleko od statičnog grafičkog dizajna, svakim sledećim interfejsom znam da sam sve više u pravu. Tužno je kad čovjek nema posebnih želja u branši nešto novo da radi. Redizajnirao bih recimo Fashion TV, jerbo je www.ftv.com na ekranu svakog plazma ekrana u koji god ugostiteljski objekat da uđem. Što se ovih prostora tiče, tu bih volio da redizajniram štampano izdanje neke od dnevnih novine. Tu bi zvao Jelenu Mirković da radimo u talu.

Lepa Brena – Robinja

2 May 2008 | 8 Komentara

Kolege

„Kakvi su ti odnosi sa Bajagom?

Dobri. Znaš to su ti sve kolege iz branše: ja, Bajaga, Majkl Đekson i Lepa Brena. Evo baš neki dan sjedimo Majkl Đekson i ja u jednoj kafani i on mi se žali…“
– Rambo Amadeus

(Inspirisan Varagićevim tekstom.)

2 May 2008 | Nema komentara

2008: Stanje Internet oglašavanja u Srbiji

“Kad neko njihovim šefovima pomene pitanje zakupa oglasnog prostora (čija cena u našem slučaju košta koliko zdravo voće i droga Džulijet Luis), ponašaju se kao da im je neko familiju pozvao u seks trefiking.”

Citat anonimnog izvora koji odlično oslikava stanje Internet oglašavanja u Srbiji u 2008. godini.

29 April 2008 | 4 Komentara

Zavidan nivo organizacije

Fali mi samo pasijans na “radnoj površini”. Kao rukovodilac preduzeća kad dobije “računar sa plazma ekranom” u kancelariji, znam da provjerim poštu i upalim Fejsbuk. Za drugo ništa skoro i ne koristim Internet. Za Fejsbuk (self PR i one stvari) ide ona stara fora, kao nisam ja otvorio nalog, već mi otvorile neke kolege, pa aj aj, dali meni da ga najzad ispunim. Čak sam nakon jedno deset godina turio i prokleti antivirus na XP.

23 April 2008 | 3 Komentara

Već viđene stvari

Wired donosi pregled biznis trendova u ovoj godini.

Fast Company je sajt postepeno pretvorio u nešto sasvim novo, slabo se snalazim, ali u dizajn sekciji ima šta da se pročita.

Još jedan dobar video sa De-Ha-Ha o filozofiji trideset i sedam signals.

Ako tražite inspiraciju za novi biznis, pravac na Inc. 5,000.

The Economist piše o “Going Bedouin” životnom stilu.

Idemo u naše krajeve. Utisci sa E-trgovine kod Varagića i Nebojše.

21 April 2008 | Nema komentara

Propast Facebooka

Skoro smo Dule i ja tokom blejanja u Plazmi konstatovali da su društvene mreže naduvale najveći balon posle dot-coma i da ih čeka ista sudbina. U komentarima prethodnog teksta povela se diskusija da li je Facebook PR kanal, gdje je Miloje iznio primjer iz prakse u Srbiji gdje je jedna firma dobila publicitet na RTS-u (državna TV bato!) zahvaljujući isključivo ciljanom i ranije osmišljenom “minglovanju” sa pravim ljudima preko Facebook profila.

Na ES je prije dvije nedelje vođena konstruktivna diskusija o propasti Facebooka i neprofitabilnim poslovnim modelima na kojima su zasnovane društvene mreže. Diskusija je okupila neke naše poznate Internet privrednike, vrijedi pogledati.

Gru – Petak

13 April 2008 | 19 Komentara

Život na godišnjem odmoru

Šta bi jedan preduzetnik mogao da nauči iz naše neradničke kulture? Rećićete ama baš ništa. Dok sam radio 12-16h dnevno (od čega je barem 4h odlazilo na instant mesindežere, forume i blogove) duboko sam prezirao blejanje po kafićima i blejače. „Odakle mu pare kad nikad ništa ne radi, samo sjedi u kafiću“, stalno slušam. Kralj Niše ima vremena na pretek da čitav dan bleji u kafani. Uzmimo primjer, juče sam u pauzama između jutarnje, podnevne i večernje kafe ugovarao mailom posao od koga ću moći da lagodno živim tri ipo mjeseca, da ne radim apsolutno ništa. Čuo sam (bio nisam) i da na Zapadu ovi viši menadžeri isto kao i čitav Balkan bleje po čitav dan, dok šljakeri vode njihove bitke u rovovima. Blejanje rulez!

JK – Baš je dobro biti ja

10 April 2008 | 33 Komentara

Interfejs dizajn proces X: IA sa Palića

Čar E-trgovine na Paliću jesu iznenađenja. Svake godine Nebojša i Dragan vam spreme biznis iznenađenje po kome ćete upamtiti konferenciju. Duga tradicija, kafanski ambijent Male Gostione i organizatori koji čitavo vrijeme neprekidno rade na spajanju ljudi iz različitih sfera sa međusobno kompatabilnim interesima, čine Palić možda i najboljim mjestom za networking na domaćoj Web estradi. Mene ove godine nažalost neće biti tamo.

Trebao sam da pričam o staroj ljubavi – informacionoj arhitekturi. Umjesto predavanja, počastiću vas sa linkom na nekoliko odličnih slika iz procesa kako nastaje informaciona arhitektura kod nekog ko je vičan olovci.

Termiti – Vjeran pas

9 April 2008 | 2 Komentara

Deset najboljih biznis lekcija iz filmova

Kompilaciju od deset najboljih biznis lekcija iz filmova sastavio sam prije tri mjeseca i slao je prijateljima mailom. Nakon popratnih diskusija u poslednja dva teksta, mislim da je pravo vrijeme da je pustim ovdje. Tu je čuvena trojka Glengarry Glen Ross, Boiler Room i Wall Street. Te meni omiljeni Mr. Wolf iz Pulp Fictiona.

Eric B. & Rakim – Follow The Leader

7 April 2008 | 7 Komentara

Intervju sa šljakerom – Sada radim kao skot da bih kasnije uživao

Transkript razgovora sa mojim prijateljem, zvaćemo ga Boban. Za njegove tri firme izabrao sam i adekvatna imena: Sutjeska, Mladost i Napredak. Komentar ostavljam vama.

Boban: Zakon ekonomije 21. veka je da se uoči potreba kupaca, a onda da im se ponudi kvalitetan proizvod. Iskreno? Ja sam u zadnje 4 godine otvorio tri firme i sve tri su uspešne. Jednostavan razlog – uvek sam nudio ono sto nedostaje tržištu.
Marko: Respect! Aj sad ja jedno pitanje: koliko sati radiš dnevno?
Boban: 15h
Marko: Subota/nedelja?
Boban: Od 8 ujutru do 23:00. Plus subota i nedelja barem 10 sati.
Marko: Jes’ skont’o da si osjedio u 26. godini?
Boban: so? (smajli)
Marko: To je skoro 100h nedeljno? 5×15 + 2×10
Boban: Da. Plus plivanje dva sata dnevno. Znaš koja je razlika? Između tebe i mene?
Marko: Ne’am pojma.
Boban: Ja ću sa 30 godina imati armiju zaposlenih i posao koji ce sam ići dok ću se ja sunčati u Dubaiju! Zato sada radim kao skot da bih kasnije uživao.
Ja zarađujem preko XX$ na sat, to je i te kako dobro za lagodan život i mogu da radim par sati dnevno, ali ne želim to! Radim više nego svi moji zaposleni jer jedino tako mogu da napravim veliku kompaniju koja će kasnije sama ići bez potrebe da budem 100% angažovan. A taj procenat je svaki danom manji (smajli). Par sedih dlaka me ne brine.
Marko: Drugo pitanje? može?
Boban: Ofkors.
Marko: Jesi to isto pričao prije 5 godina? Isto ćeš raditi da bi se penzionisao u Dubaiju?
Boban: da. znao sam da nikad neću raditi za nikog osim za sebe samo što pre 5 godina nisam imao ništa. Ali sam radio za slavu, da bih prodao sebe bolje.
Marko: A za 5 godina ćes imati svašta nešto i opet ćes raditi 15h dnevno?
Boban: To ostaje da se vidi.
Marko: Treće pitanje
Boban: Do sada sam uvek stigao do cilja koji sam sebi postavio
Marko: Ako bi ti sad došao kod mene recimo 7 dana da se ko i ja zajebavaš i ništa ne radiš, da li bi tvoje tri uspješne firme funkcionsale normalno kad ti nisi tu?
Boban: U ovom trenutku?
Marko: Da
Boban: Da, pogotovo Sutjeska… Ne istim kapacitetom, ali da. Naravno da ne može isti kapacitetom, to bi znacilo da nemam nikakav uticaj na tok i razvoj kompanije.
Marko: Što ne bi moglo istim kapacitetom?
Boban: Zato sto sam ja taj koji donosi odluke, a sam znam bolje nego moji zaposleni.
Marko: Jel’ možes donijeti odluku dok si ovdje i čuješ se sa menadžerom glavnim u Sutjesci jedan sat dnevno?
Boban: Naravno tada ne bi bilo problema sa Sutjeskom. Išao bi istim kapacitetom, pošto mogu da rukovodim. Napredak je koncepcijski drugačiji i ne poredi se. Napredak sam ja!
Marko: koliko tebi zaradu Sutjeska moze da napravi mjesečno?
Boban: Ne zelis da znas (smajli)
Marko: Četvto pitanje: pa zašto onda ne ostaviš Napredak i Mladost i radiš samo jedan sat dnevno?
Boban: E to je ključno pitanje i pojam vezan za uspeh zato što volim svoj posao i radim za slavu, a ne za pare.
Marko: Voliš malo sutra!
Boban: Hehehe e tu je glavna razlika između tebe i mene, verujem. Tebe smori tvoj posao. Evo ovako Sutjeska mi donosi i do X mesečno (smajli). Napredak barem X/2.
Marko: Napredak znači radiš 8h na njemu, a na Sutjesci radiš 1h koja donosi duplo više? Možeš ladno da radiš 8x manje i zarađuješ duplo više kad bi otkačio Napredak?
Boban: Nikada sa druge strane nisam radio ono što ne želim.
Marko: A da radis 8x manje?
Boban: Volim svoj posao sa Napredkom, to me ispunjava. Da, mnogo više radim u Napredku nego u Sutjesci.
Marko: evo ti računica je prosta, ponovo:
Sutjeska : Napredak = 1h:8h (vrijeme)
Sutjeska : Napredak = 2:1 (prihod)

5 April 2008 | 30 Komentara

Recenzija: Bogati otac, siromašni otac (Robert Kiyosaki, Sharon Lehter, 1997.)

“Juice is more important than cash for real.”
– Ice T

Ne kontam marketing ovih domaćih izdavača, ali stvarno. Gledam korice knjige, na jeftinoj žutoj pozadini naslov razbacan u četiri različita fonta, glupava ilustracija đeda sa tompusom kako stoji pored brda zelenih novčanica i malo niže njega baja u sivom mantilu kren’o u ribu. Sve to začinjeno gromoglasnim sloganom: „Ne radite za novac, neka novac radi za vas!“. Jao, mila majko! Ali glavno je da ima hologram na zadnjoj korici i natpis: „Ako vidite falsifikat, javite nam! Dobićete original na poklon!“.

Bogati otac, siromašni otac je ozbiljna knjiga o finansijama. Napisana je u obliku lekcija iz životne škole i predstavlja ekonomski udžbenik gdje su gole činjenice izložene jednostavno i uvjerljivo. Nema „hypea“ i loženja na instant akciju (ili sam ja već oguglao na to). Umjesto tog, odiše smirenim stavom čovjeka koji je na početku pete decenije. Kiyosaki me tu podsjeća na Marka Twaina, koji je počeo da piše tek u poznim godinama na konto iskustva koje je akumulirao živeći i radeći uz Misisipi. Knjiga prosto pršti od kvalitetnih citata, svu sam je išarao tokom jednodnevnog čitanja.

Nikad nije kasno da se ova knjiga pročita. Što učinite to u životu ranije, tim bolje po vaš novčanik i mentalno zdravlje.

Ice T – Money Power Women

5 April 2008 | 12 Komentara

Pekara

Šetnja sunčanom nedeljom posle burnog vikenda je naš izvozni proizvod. Devedeset pet posto domaćih Internet startupa da ih pitaš koji vam je biznis model, neće umijeti da ti odgovori. Pravim male Internet biznise koji više podsjećaju na pekaru s ćoška ili fotokopirnicu nego na najnovije čudo sa Techcruncha. Prost biznis model, bez puno matematike projektovani plafon zarade i jasno proračunati mjesečni troškovi. Rokenrol. Dovoljno velika niša, minimalan broj angažovanih ljudi.

Mick Jagger feat. Lenny Kravitz – God Gave Me Everything I Want

30 March 2008 | 4 Komentara

Prokleto dobar interfejs

Jason Fried je upravo objavio tekst o Muxtape servisu. Dugo nisam vidio ovako nešto upečatljivo jednostavno i funkcionalno. Prokleto dobar interfejs.

25 March 2008 | 3 Komentara

Dizajn doživljaja i digitalna agencija

Ova prezentacija fino pojašnjava čime sam se bavio zadnjih par godina. Dobar je uvod u dizajn doživljaja (experience design) i koncept digitalne agencije (digital agency). Autor je David Armano, koji uređuje Logic+Emotion blog. Tamo objavljuje zanimljive sličice, pa ako vas ova tema interesuje, samo pravo.

24 March 2008 | Nema komentara

Eureka

Eureka je divan i lako opisiv osjećaj. Posle nje nastupa jedna smirenost uma i duha, dok plovite na laganim talasima. Kad strano i nemoguće postaje lako dokučivo, logično i prirodno. Kao da je oduvijek bilo tako. A i jeste. Eureka je samo spoznaja drevne tajne.

Osjećaj traje nekoliko minuta i zatim izblijedi, konekcija na kolektivno nesvjesno je okončana. Kao iz sna zaboravljate savršeno objašnjenje i ponovo se vraćate međ’ obične smrtnike. Ostaje samo nagon da preduzmete akciju i uspomena da ste odslušali lekciju zašto bi to trebalo da uradite.

Sunshine – Zig, Zigi

17 March 2008 | Nema komentara

Intervju: Ilija Studen, activeCollab – Sve se svodi na dobar proizvod

Koja je tvoja priča?
U ovom trenutku smo mala firma koja je otvorena, želi da pomogne i kojoj su ljudi bitniji od brojeva. Naše mušterije nisu niz order ID-jeva, imamo malu, ali aktivnu zajednicu, podršku shvatamo ozbiljno i trudimo se uvek da pomognemo koliko god je to u našoj moći. Ukoliko ljudi nisu zadovoljno proizvodom uvek vratimo novac bez ceremonija i dodatnih pitanja…

Svi se lože ovih dana da su mali…
Nemojte da se stidite ako ste mali, već iskoristite tu prednost. Super je dokle god znaš svoje klijente po imenu. Kao mala firma sa malo korisnika možete da pružite bolju podršku od većine velikih igrača. Mušterije to umeju da cene i nagrade.

Kad je priča zrela?
Lakše je podržavati zreo proizvod sa hiljadama korisnika nego nov sa desetinama. Jednostavno je tako i količina posla i negativnog feedbacka koji u početku dobiju ne bi smeo da ih obeshrabri. Prijave problema i gomila zahteva za novim “must have” mogućnostima ne znači da imate lošu, već mladu priču na kojoj treba raditi kako bi sazrela.

Šta je sa dežurnim zakeralima?
Apsolutno ignorišite ljude koji kažu “Naša firma će kupiti vaš proizvod ako dodate X” ako X nije planirano da bude dodato u verziji na kojoj trenutno radite. Ne trudite se da im udovoljite samo kako biste napravili prodaju. Umesto toga skoncentirišite se na plan koji ste zacrtali i ne talasajte. Lansiraćete ranije, a iskustvo pokazuje da skokove u prodaji imate uvek kada lansirate novu verziju.

Kakav ste stav zauzeli prema mušterijama?
Jednostavno se trudimo da ne radimo ljudima ono što ne bismo voleli da drugi rade nama.

Odakle si sele? Koliko je kupcima bitno gdje se geografski nalazite?
Nemojte kriti odakle ste ili se praviti da ste veći nego što
stvarno jeste. Većini mušterija to nije bitno, ali oni kojima jeste
bolje da mogu da saznaju istinu lako. Istina je osnov poverenje. Ako ste danas mladi i mali to nećete biti za 10 godina, ali ako lažete od starta najverovatnije nećete biti u poslu za 10 godina.

Koliko je potrebno početnog kapitala da se promjeni svijet?
Koliko god da je potrebno da bi te dovelo na sledeći nivo. Varira od projekta do projekta. Mislim da je osnovna svrha početnog kapitala da ti da mesta za manevrisanje – taman toliko da se u potpunosti uveriš da idaje ima smisla, da je cela stvar koliko toliko održiva i da je dovedeš u onaj stadijum gde će i drugi ljudi poželeti da budu njen deo. Nema pravila. Nekada je slobodno vreme i entuzijazam dovoljan početni kapital, a nekada trebaju hiljade dolara da budu spržene da bi se cela stvar pokrenula sa mesta.

Šta ti lično smatraš da je, pored kvalitetnog proizvoda, bilo ključno za komercijalni uspijeh activeCollaba? Da li je to bukvalno čin same odluke da se open source proizvod preko noći komercijalizuje?
Dosta ljudi je predviđalo da će activeCollab propasti zbog odluke
da se pređe na komercijalan model. Ne zvuči logično da će uspeti priča gde se odjednom naplaćuje nešto što je donedavno bilo besplatno i što je još uvek dostupno za download.

Sušina je da ljudi nemaju problem da plate dobar proizvod. Mi smo ponudili više nego što je bilo dostupno ranije: dobar proizvod koji radi stvari koje im trebaju i uz to odlično izgleda, dobru podršku i otvorenost. Mislim da je to presudno – ljudi su svesni da je cela stvar sada znatno ozbiljnija i da dobijaju mnogo više nego ranije i nije im problem da plate.

Faktički, prema tvom iskustvu sve se svodi samo na dobar proizvod, gdje ljudi dobijaju više i nije im nikakav problem da to i plate. Dok su drugi faktori krajnje nebitni?
Da, mislim da se sve svodi na dobar proizvod. U slučajevima kada imaš direktan odnos sa ljudima CELO tvoje poslovno postojanje je proizvod koji pakuješ i prodaješ u obliku priče, robe i usluga. Ljudi ne kupuju samo parče plastike ili gomilu nula i jedinica već i tvoju priču i vezu sa todom.

Koliko je dizajn bitan?
Lepo se uvek bolje prodaje od ružnog. Unajmite dobrog dizajnera da vam pomogne ako već nemate nekog dobrog u svom timu. Dobro dizajniran proizvod govori mnogo i ostavlja utisak profesionalnosti. Ružan proizvod ostavlja utisak nedovršenosti i odbija ljude.

Koga bi izdvojio sa ovih prostora ko po tebi rade nesto vrijedno i šta bi preporučio našim preduzetnicima?
Stvarno ne znam. Slabo sam upoznat sa tim ko na čemu konkretno radi. Skroz sam out iz domaćih dešavanja zadnjih 9 meseci…

Konkurencija ne bi trebalo da vas brine, ima mesta za svakog sa
dobrom pričom i dobrim proizvodom.

16 March 2008 | 7 Komentara

Kako naći posao

Autor: Dušan Đorđević

(Ovo je tekst koji sam dosta davno napisao i objavio na svom blogu. Primetio sam da je i dalje dosta popularan, da je i dalje čitan. Zato sam odlučio da ga update-ujem i ponovo objavim.)

Najčešća greška koju sam primetio se ogleda u konstataciji tipa “Već godinu dana tražim posao i ništa, ova zemlja/država/grad/kraj/planeta ne valja”. Put do pakla je često popločan dobrim namerama, pa je i u našem slučaju, verovatno, tako. Traženje posla per se nije dovoljno. Koliko god to bio dobar cilj, retko ko se upita tražim li ja posao na pravilan način ? Možda baš tu grešim? Da krenemo redom

Vreme
Imajte u vidu da je traženje posla dugotrajan proces, posao sam za sebe. Time se treba baviti da bi se došlo do pravog posla. Moje dosadašnje iskustvo kaže da se dobar posao traži 3-6 meseci uz angažovanje od nekoliko sati dnevno. Naravno da vam dosta vremena mogu u štedeti razni rekruteri, ali opet, treba i njih naći, poslati im biografiju i razgovarati sa njima.

Profilisanje
Prvi korak u pronalaženju posla je profilisanje, morate se isprofilisati na osnovu onoga što znate ili na osnovu onoga što želite da budete. Zaboravite socijalističku nomenklaturu, diplome i slične gluposti, da bi ste našli posao morate nešto da znate ili nešto da želite da radite. To što ste diplomirani energetičar ne znači da znate da instalirate trafo stanicu, zar ne?

Biografija iliti CV
Na osnovu vašeg profila ćete napisati i CV. Pročitao sam gomilu uputstava kako se piše dobar CV i svako ima svoje dobre ili loše strane. Ono što vam ja mogu posavetovati je sledeće:

• Nikada ne lažite. Bez obzira na lepe priče o uspehu koje ste nekada negde pročitali, nikada ne lažite u CVu. Ne zaboravite da je on ulaznica za interviju gde će vas dobro priupitati to što ste napisali. Ako vas uhvate u laži, ne samo da nećete dobiti posao, već možete da budete žestoko diskreditovani.
• U CV napišite ono što želite da kažete potencijalnom poslodavcu o sebi. CV je neka vrsta konverzacije sa potencijalnim poslodavcem. U njega napišite sve ono što bi ste želeli da on zna o vama. Neke stvari su standardne (kontakt podaci, školovanja, istorija zaposlenja…), a možete i da ubacite nešto što nije baš standardno, a mislite da treba da se zna (ja bih stavio nešto tipa “Imam jedan on najčitanijih blogova u blogosferi”).
• Imajte u vidu da će se na konkurs za posao javiti još 100 ljudi pored vas. Napravite CV tako da se izdvaja iz mase. To može da bude impresivna biografija (koja, doduše nastaje godinama), a može da bude i dobro dizajniran CV.

Moj savet je da, ako nije drugačije navedeno, biografiju pošaljete u PDF formatu. Sigurno je svima dostupan, na papiru će vaša biografija izgledati isto kao na ekranu, tačno onako kako ste je i sami zamilili, ai besplatno je napraviti takav dokument (Potražite OpenOffice.org)

Follow Up
Našli ste dobar oglas, sviđa vam se, uklapate se u profil i javili ste se ali nema odgovora. Pošaljite follow up 2 nedelje po zatvaranju konkursa, ako vam se dotada niko ne javi. Jednom sam baš zato dobio posao, ljudi su zaključili da sam jako zainteresovan za poziciju.

Intervju
Sve je kako treba i dobili ste poziv na interviju. U suštini je ista filozofija kao sa CV-jem, pun je Internet manje ili više dobrih saveta kako da izgledate na intervijuu. Moji saveti su:
• Ne paničite, niste na ispitu. Dobrom poslodavcu je stalo da vidi kakvi ste i potrudiće se da iz vas izvuče maksimum.
• Ispoštujte sve norme koje možete (oblačenja, ponašanja i sl), naravno shodno poslodavcu. Nema potrebe da u dot-com firmu idete na interviju u odelu.
• Odite na interviju informisani o svemu (firmi, poziciji i sl.)

Internet je prepun dobrih resursa za traženje posla. U poslednjih par meseci se kod nas naotvaralo toliko site-ova sa ponudama, da je stvarno jako teško ne naći dobar posao ako malo zasučete rukave.

Sa srećom u traženju novog posla!

12 March 2008 | 2 Komentara

Kralj niše

Dok ispija podnevnu kafu radnim danom u društvu ostalih kolega „biznismena“, njegov telefon nikad ne zvoni. Nema zaposlene koje će da kinji, nema ofis, nema ni prsatu sekretaricu. Nema zalizanu kosu, niti priliku da se ponekad šepuri u nekom dobrom odijelu. Ima uvijek vremena na pretek i nema s kim da sastanči. Iza leđa o njemu pričaju da nije ni „o“ od „ozbiljne firme“. Dok su svi u akciji akontaciju avans bakšis žiralno solarno oralno istraživanje tržista akceptni nalog electron karticu sponzorstvo za projekt marketing lova pranje ispiranje odradi ga ispoštuj ljubazno sa svima, on će u sred radnog dana da legne i otkunja od dosade. Upoznajte ga, on je kralj niše!

Mikrospecijalizacija u dobro plaćenoj niši je gospodski posao. Nije startup, nije korporacija. Možeš da se furaš da si gerila, a i ne moraš. Možeš za par godina za X5 da skupiš, a i ne moraš. Akcije nama puno, mozak na paši, kanal je razrađen, klijenata malo. Za njega nikad nisi čuo, jer samo budala ganja popularnost i slavu.

Rambo Amadeus – Plastik Fantastik

10 March 2008 | 3 Komentara

Prvo pravilo biznisa

Bome, mjenjam ja ova svoja prva pravila svakih 15 dana. Ali evo da podjelim s vama mog trenutnog favorita koji glasi: faktura ne smije nikad da kasni.

9 March 2008 | 1 Komentar

Amerika i Engleska

Ameri su idealni klijenti. Pričam sinoć s klijentom iz Hrvatske i konstatujemo da su Ameri kad je rječ o biznisu svijet izmislili za nas. Osim ugodne saradnje i plaćanja na vrijeme, odišu jednom opuštenošću i neformalnošću koja je meni kao Balkan Boyu još uvijek neshvatljiva. Mene su ovdje učili kako je sve komplikovano, zajebano, nemoguće, ali smo mi uprkos svemu tome najpametniji na svijetu.

Preko bare: Nema ugovora, potpisa, pečata, papazjanija. Riječ i mail i to je to. Radimo posao.

Ovdje: Ponuda, (čekaj) pa sastanak, (čekaj) pa ugovor, (čekaj) pa ovo pa ono… (a pare nikad dočekati).

1 March 2008 | 14 Komentara

Poželio sam se da pišem o dizajnu

Iskusno je Joshua Davis kazivao: ne surfujem jer na netu pored mojih radova još jedino vrijedno postoji Google i Amazon. Gledam sad, Joshua nabacio Wordpress, napravio CSS template, kao i svi drugi džiberi iz kraja. Jer se on to zeza ili?! Brate Joshua, taj fazon je Istok profurao barem dvije godine prije tebe.

Joff Croft je jedan od onih nebitnih likova iz CSS komjunitija, za koga smo eto čuli, a nemamo pojma zašto. Dobar je dečko i ortak, pa ima dobar linkbait. A za CSS je bitan, koliko i Regina za Yu rokenrol. Ali sa ovom kafenom je pravo ubo usvježenje, mora se priznati.

Iako su mu redom sva klijentska ostvarenja krš (Firefox je ionako radio za svoju dušu), John Hicks je megacar kad se radi o njegovom ličnom sajtu. Nenadmašan je! Tolike godine on pomjera granice, usavršava pristup interfejsima, inovira, eksperimentiše, ma carski.

Osvježio se i 38one. Tehnički gledano perfektno, kao apoteka. Iz perspektive doživljaja, više mi se dopadala verzija koju je Denis uradio prije ove i koju nije pustio u divljinu.

Demandware fino demonstrira kako sa malo dinamike može da se unprijedi doživljaj i stvori dobra atmosfera za zaključivanje onlajn prodaje. Web Designer Wall je već stari sajt, ali upravo s njim završavam pregled jer je jedino zanimljivo što se pojavilo posle sajtova američkih crkvi i novog minimalizma u zadnjih godinu dana.

29 February 2008 | 7 Komentara

Informacioni dizajn

Ono što Wired radi sa informacijama je čista pornografija, komentarisao je jednom prilikom Edward Tufte. Naziv „informacioni dizajn“ je skovan u 70-im iz čisto marketinških razloga, kako bi londonski Pentagram izdvojio vlasitit pristup dizajnu od konkurencije. Komercijalno, informacioni dizajn je došao do izražaja pri dizajniranju raskošnih godišnjih izvještaja o poslovanju korporacija (annual report).

Nicholas Felton je jedan od ljudi koje poznajemo sa strana Wiredovih rubrika „infoporn“ i „atlas“. Ono što mene baš fascinira jeste koliki moraš da budeš geek da bi pamtio ili zapisivao svaku pojedinačnu sitnicu iz svog života!? Feltron godinama unazad pravi zaista fascinatne brošure u kojima prikazuje dešavanja iz prethodnih godinu dana. Kad se radi o detaljima iz života izgleda da dizajneri imaju i u stvarnom životu taj osjećaj za detalj, da sve pamte: naš Goxxy ili Chris Glass.

28 February 2008 | 4 Komentara

Gradacija

Autor: Dušan Đorđević

Rukovodilac
Endemska vrsta, obično pod zaštitom države. Voli da zamišlja sebe u ulozi Luja XIV – “Država, to sam ja”. Po neka reč engleskog mu služi za hvalisanje pred društvom – Kažem ja njemu “Dont šit” a on me gleda. Posao završava telefonom, a svoje vreme provodi po kafanama.

Izbor: Odelo “Prvi maj Pirot”, cipele “Planika”

Menadžer
Prilagođen uslovima života, trenutno vladajuća vrsta. Malo iz straha, malo iz poštovanja ne sukobljava se sa rukovodiocima. Engleski govori tečno ali sa tvrdim naglaskom. Svestan je da će ga dolazeća generacija obrisati, ali se čvrsto bori da ostane gde jeste. Posao završava gdegod je to potrebno.

Izbor: Odelo “Pal Zileri” ili “Boss”, cipele “Paciotti”

Executive
Vrsta koja dolazi. Školovan ili živeo u inostranstvu. Tečno govori engleski i barem još jedan jezik. Svoju konkurenciju ne vidi u zemlji već u inostranstvu. Čeka svoje vreme za koje je siguran da će doći, ali ne zna kada. Posao završava isključivo u kancelariji. Mail čita sa telefona ili nekog prenosnog uređaja.

Izbor: Odelo “Prada”, cipele napravljene po narudžbi, koje oblači samo kad je u obavezi da se formalno oblači.

28 February 2008 | 2 Komentara

U budućnosti sve će biti džaba

Tek smo zagazili u digitalnu eru, a čeka nas budućnost u kojoj će sve biti za dž. Ako ako, nema džabe ni u stare babe. Iz pera Chrisa Andersona, glavnog urednika Wireda.

Fischerspooner – Emerge

26 February 2008 | 1 Komentar

Dan za vizionare

Nedeljom rano izjutra mogu sve. Nedeljom sam kadar stići i uteći i na strašnom mjestu postojati. Nedelja je dan za vizionare. Nedelja je dan kad se kuju planovi i donese bitne odluke.

David Guetta – Baby when the light

24 February 2008 | 16 Komentara

Manifest Anti-aljakavosti

Mnogo smo aljkav narod. Napisah ljetos za internu timsku upotrebu ovaj svojevrsni manifest. Evo ga izvorno, oprostićeti mi ovaj put na engleštini, nepoznatim skraćenicama i jezičkom Frankenštajnu iz naslova.

Aljkavost je neprijatelj dobro obavljenog posla. Imam dva drugara koji razvijaju softver za kazino industriju (nezavisno jedan od drugog) i koji kažu da proizvod koji je 95% pouzdan košta $10.000 dolara, dok 99% pouzdan proizvod košta preko $100.000. Cijena 100% pouzdanog proizvoda ne postoji, samo se broj devetki iza zareza broji. 99.99 99.999 99.9999. Cifre su odokativne, ali je međusobni odnos veličina približan. Đavo čuči u detaljima, a pouzdanost bi smo lako mogli zamjeniti sa aljkavosti.
Klijenti mrze aljkavost i jedan od najlakših načina da izgubimo klijenta jeste da isporučimo nešto aljkavo. Dizajn je kreativan proces, a dizajneri spadaju u red kreativnih osoba. Iskreno, ne zanima me kakav je vaš proces, koliko je neuredan ili uredan, interesuje me samo finalni proizvod. Zbog brzine, nemarnosti ili proste želje da se nešto što brže “otkači s vrata” u ovoj industriji se po defaultu dešava da se isporučuju aljkave stvari. Prekidamo sa ovom ružnom navikom!

Šta mislim pod aljkavim? Ako u CSS kodu zaboravite da izbrišete komentarima ranije izdvojene blokove namjenjene za brisanje, ako pošaljete PNG prikaz dizajna za zaostalim “zubcem” u nekoj drugoj boji koji narušava izgled dizajna, ako prikaz interfejsa nije odgovarajuće isječen u JPEG fajlu, ako GIF ikonice nemaju transparenciju, ako ne isječete identično elemente iz Photoshopa predviđene za kodiranje, itd.

Nakon nekoliko sati, dana, nedelja posla, napokon ste završili nešto. Sada duboko odahnite. Ne žurimo nigdje, imali ste toliko vremena da uradite sve to, imate ga još na raspolaganju. Ustanite od kompjutere i izađite na 10 minuta. Da li ćete da ispušite cigaru, prošetate, odete po sok u prodavnicu, ošmekate komšinicu, bilo šta. Samo se maknite od mašine na 10 minuta!

Kad ste osjetili rasterećenje i da vam krv u žilama ponovo cirkuliše, vratite se za mašinu i utrošite još 5 minuta vremena da detaljno još jedared pregledate vaš AI, PSD, CSS, JPEG, GIF, PNG… fajl i ustanovite da je lišen bilo kakvih aljkavih sitnica. Ako vam je lakše, zamislite da ste u ulozi hirurga kojem sigurno nije na čast da zaboravi makeze u utrobi pacijenta. Tek sada pritisnite sudbonosno send. Perfektno završen posao je stvarno završen posao.

Ovaj postupak uradite uvijek, ali baš uvijek. Bez obzira o kom zadatku ili projektu se radi i koliko ste prethodno radili na njemu. Ovih 15 minuta naravno uvijek zaračunajte među utrošeno radno vrijeme. Da vas cura čeka, da je kraj smjene, čekaju vas ortaci kolima da idete na žurku, da vaš spavaća soba ili ofis gori, uradite ovo. Ili nemojte mi ni slati fajl. I uvijek imajte na umu: ako klijentu nije bitno, onda nije bitno.

24 February 2008 | 4 Komentara

Kako započeti elektronski biznis XXIV: Ipak se okreće

Čitao sam malo preksinoć najnoviju temu o startupima na DPT-u, čisto gubljenje vremena. Provlači se pesimizam koji sam ja u oktobru prezentovao uživo u Nišu, a negdje u to vrijeme sam i napisao zadnji tekst iz ove serije. Jedina relevantna osoba na temi je Ilija Studen, ali on nažalost nije vičan prenošenju svog iskustva, jer po pravilu završi na nekorisnim detaljima. Juče sam sa Duletom malo komentarisao ovu priču, on je i najzaslužniji za većinu tema u poslednje vrijeme na Biznisblogu. Evo nekoliko crtica:

1. Ideje su totalne nebitne. Ne razmišljajte o ideji kao ideji, već o rješenju. Kad god sam proveo sat vremena u društvu nekog ko zna da napravi pare, čuo sam minimum petnaest odličnih ideja. U takvim prilikama ponesite tefter, samo zapisujte, ništa ne progovarajte (dok vas neko dabome ne pita) i posebno ne pravite se pametni.

2. Stvari su vrlo jednostavne kad se jednostavno postave. Bavite se (tehnički) jednostavnim rješenjima. Klijentu je ionako svjedno kako ste došli do rješenja, jer njega samo interesuje rješenje.

3. Pamet je precjenjena. “Više sreće nego pameti” se često pogrešno tumači. Sreća uvijek prati hrabre.

20 February 2008 | 3 Komentara

Izlazna strategija

Autor: Zoran Knežević

Neke stvari su nas previše koštale. Što je najžalije, a da toga nismo ni svjesni, još uvijek plaćamo taj ceh. Dokle više? Postoje energetske rupe, koje čim osjetimo, odmah usmjeravamo sva raspoloživa sredstva da ih začepimo. U te rupe odlazi naša energija, vrijeme, novac, živci, mladost…

Treba znati formulisati prvo pravo pitanje. Dakle, koliko košta da košta da izađem van jer to ne vrijedi tog truda, energije i novca? Koliko košta da stavim tačku na „i“? Od momenta spoznaje energetske rupe i njenog negativnog uticaja slijedi rigorozan „cutoff“ gdje direktno informišeš sve koji su umješani da te to više ne interesuje i da stavljaš tačku u minimalnom roku. Pronađi šta te košta, šta si previše platio i odmah reži. Automatska prodaja briga je pojam sa berze. Prodaješ automatski dionice čim padnu ispod minimuma koji zadaš. Minimizovanje gubitka – prodaš i ne razmišljaš. Nekada je dovoljno samo zaboraviti na to, nikakvo ulaganje nije potrebno. A nekad ipak moraš isporučiti zadnju pošiljku, pa šta je tu je. I tek onda izaći. Čuvajte se tih zadnjih pošiljki, Holivud živi od njih. Benny Blanco from the Bronx.

13 February 2008 | 1 Komentar